DŽENTLMEK

Zovem se Ti. Samo Ti.

Svakog radnog dana, u isto vreme, osim ako bi se poklopilo sa suđenjima, #Mac je pio “jutarnju” kafu sa Brankom, svojom bivšom ženom, a, u vreme ovih događanja, sekretaricom u njegovoj kancelariji, i sadašnjim asistentom Murarom, s kojim se družio dvadesetak godina. Taj ritual odvijao se u poznatom The Old Times Club-u, počinjao je u podne i trajao narednih sat, dva, ponekad i duže. Budući da je stranke primao od četiri do osam popodne, #Mac bi bio veoma neugodan ako bi novi klijent, ne znajući da se to ne sme, ušao u kafić i prekinuo ovo druženje. Stari klijenti poštovali su njegov ritam Rock ‘n’ Roll advokata, kako ga je svojevremeno nazvao predsednik suda.

– Boje ga se i živi i mrtvi – šaljivim tonom, ali misleći sasvim ozbiljno, dovikivao je Radika, takođe njegov klijent i takođe redovni gost Timesa.

Branka i Muraro su, u nekim stvarima, veoma slični – obožavaju da ćaskaju uz kaficu, dok svoje radosti i probleme ostavljaju za sebe. To ih čini idealnim #Mac-ovim žrtvama. Na stranu što se dive njegovim talentima, erudiciji i humoru; nije prijatno slušati beskonačne analize svih mogućih tema, naučna objašnjenja, umetničke kritike, prognoze svetskih i kosmičkih trendova…, pogotovu ako si zainteresovan za lokalna zbivanja, ljude iz neposredne okoline i interesantne glasine, o čemu opet @RoughMac nije imao blage veze. Stoga su ih događaji oko #Bianca-e i #Mac-ova opsednutost njom prijatno iznenadili. Najzad su, kao u stara dobra vremena (saglasno nazivu kluba), svi zajedno mogli da razgovaraju o nečemu romantičnom i toplom, pa makar i to, saglasno #Mac-ovoj prirodi, u neumerenim količinama.

@RoughMac je frustrirano raspredao o tome da @BiancaMistake i on nemaju ništa zajedničko. Ona je, dokazano, bila neuporedivo lepša, a on, ničim dokazano, ali za sve nesporno (osim, pretpostavljam, za nju), daleko pametniji. Razlika u godinama u njenu korist za većinu je bila nepremostiva. Njeno društvo činili su pametni seratori, konformisti koji su providno glumili kreativnost, a njegovo ludi genijalci, koju su, baš nasuprot, pokušavali da se predstave kao društveno prilagođeni. On je imao više para od nje, mada (nećete verovati) mnogo manje od šeika ili ruskih tajkuna, ali nju nije interesovao nikakav, a pogotovu ne veliki novac. Ona je bila pred udajom i rađanjem, a on je za sobom ostavio dugogodišnji brak i, ne raskidajući prijateljstvo sa bivšom ženom, zajedno sa njom odgajao predivnu ćerku, tada srednjoškolku. Nije zgoreg napomenuti i to da je #Mac bio lud za #Bianca-om, a njoj nije bilo važno ni da on postoji. Kao dokaz da za svako pravilo postoji izuzetak, imali su samo jednu zajedničku osobinu – voleli su mlađe od sebe. Nemojte bežati od integralnog računa i komplikovanih matematičkih operacija, pa proverite ko od njih dvoje nikako nije mogao da ispuni uslov onog drugog.

Dok je #Mac bio mlad, ovakve razlike nisu predstavljale nikakav problem. Tada je osvajao neosvojive tvrđave, lomio nesalomive orahe, kao srednjoškolac zabavljao se sa rukometnim prvoligašicama, holandskim manekenkama, istovremeno ne ostajući dužan ni svojim profesoricama, ni (kako bi Amerikanci rekli) “kraljicama mature”. Upravo to je zavaralo i njegove prijatelje i njega. Oni su mislili da je @RoughMac-ova harizma još netaknuta i bilo im je drago što je ponovo pušta u javnost. Zaljubljen do ušiju, on se, pak, potpuno podmladio duhom i donekle telom, pa se prisetio šta mu je, u davna vremena, rekao njegov kum Jazavac: “Kad se devojka zaljubi u tebe, voli te kao majka dete”. I tada je bio svestan da tako nešto nije moguće, ali, hej, kome to ne bi prijalo?

Ovo što sam do sada napisao u ovom poglavlju predstavlja sažetak njihovog razgovora uz odličan Danesi espresso. Rezime bi bio sledeći:

– Opet si umislio da si zaljubljen, a ti i ne znaš šta je to. Nije to loše, bar ti je lepo. Naravno da bi, pod nekim drugim okolnostima, mogao da je imaš. Lepa, kažeš? Lepa je kao lutka. Nema ništa od toga, ali ne zato što je lepa. Nije to problem ni za tebe, niti je problem uopšte. Neće biti ničega, jer ste vi dva različita sveta. Ne mislim na godine, novac, lepotu… Jednostavno, tvoj i njen život potpuno se razlikuju. Ona ne zna ni gde se nalazi, a ti si težak kao crna zemlja. – Branka.

Dugo posle ovih reči, svi su govorili da je ona, jednostavno, ljubomorna. U njenu odbranu stao je jedino #Mac, koji ne samo da ju je shvatao, već je bio ubeđen da je potpuno u pravu, iz sveg srca nadajući se da nije.

– Ma ne, ona je već osvojena, u pitanju su dani. Međutim, šta će ti ona, pored ovoliko lepih klinki? Ne znam ni kad si ti odustao od tinejdžerki. Tu se slažem sa Brankom, nešto si umislio. U redu, i vreme je da pređeš na malo starije. Mene jedino brine droga, znaš kakve su manekenke. – Muraro.

Po struci novinar, on je pridavao preveliki značaj nekolicini #Bianca-inih čuvenih koleginica, koje su žigosale čitavu branšu. Ali, #Mac-u je svakako prijalo da njegov drug, kojeg je veoma teško ubediti u nešto, posle samo par događaja koji su mu prepričani, uopšte ne sumnja u pozitivan ishod (ako svi razumemo šta za muškarca znači pozitivan ishod).

– Ne kažem ja da neće doći do toga; štaviše, baš mislim da hoće – čitala ih je Branka. – Ali, ništa više.

– Pa kud ćeš više? – smejao se Muraro. – Jesi li ti videla kako ona izgleda?

– Ti znaš da je naš Mića genije, ali da je i debil. Vidiš da planira mnogo ozbiljnije stvari! – nastavi Branka.

– Mislim krajnje ozbiljno. Hoću da mi bude devojka, da se uda za mene i da imamo puno dece – uključi se #Mac sa očekivanjima realnim kao da je pao na teme, ali ipak zabrinjavajuće odlučno.

– Pa zar ne reče, some, da je žena udata? – upita Branka.

– A muž se neće buniti protiv onoga što vas dvoje očekujete?

– Pa da, muža će sigurno neko pitati. – zasmejaše se zajedno dvoje đavolaka.

– #Bianca i njen muž veoma su bliski – reče @RoughMac, opisujući zajedničke fotografije atraktivnog para, na kojima je delovalo kao da su urasli jedno u drugo. Pristojnosti radi, prećutao je da su te fotografije stare par godina i da je na DJ žurci izgledalo kao da se međusobno ubrzano udaljavaju. Postajao je odvratan sâm sebi – iako su njih dvoje zajedno bili prelepi i egzotični, sebično je želeo da ih razdvoji.

Dok je, posle kafe, išao u kancelariju, sasvim se oporavio. #Bianca i  muž izgledali su zaista lepo kao zaljubljeni klinci, ali kombinacija @BiancaMistake–@RoughMac bila je pravo remek delo.

Upalivši kompjuter, odmah se ulogovao na Facebook i na #Bianca-inom wallu napisao:

“Hvala ti na divno provedenoj večeri

Razmislio sam i shvatio da si bila u pravu za fotografiju”.

I jedno i drugo je, naravno, slagao. Njegove namere i dalje su bile iskrene, ali je, paradoksalno, osećao da, ako želi da ih ostvari, mora da igra igru. S druge strane, smatrao je da, pod uslovom da je ljubav prava, nikakve igre nisu potrebne ni dozvoljene. Na taj način se stalno vrteo u začaranom krugu.

Kao da je bila na straži, #Bianca je istog trenutka dodala:

“drago mi je shto si se lepo proveo 😀

hvala tebi shto me razumesh”.

Umoran od silnih misli i razgovora, demagogije i mimikrije, a ponajviše od neizvesnosti, #Mac celog popodneva nije mislio na #Bianca-u. Radeći svoje advokatske poslove, ponovio mu se onaj čudni osećaj iz kluba da ga ona više ne interesuje. Tako česte i dramatične promene raspoloženja nisu mirisale na dobro.

Uveče se ponovo transformisao i počeo da pretražuje net da bi prikupio informacije o njoj. Zaprepastio se kad je ugledao njene obnažene fotografije na duplerici časopisa koji je redovno kupovao. Ne zbog sadržaja, jer ona je i gola izgledala čedno, već zbog činjenice da je nije ranije primetio. Pretražio je svoju “arhivu” i našao broj sa njenim slikama. Setio se da se, kad je prvi put razgledao njene fotografije, prilično palio na nju, ali uopšte nije povezao svoju prijateljicu sa Facebook-a sa devojkom iz magazina.

U propratnom tekstu, novinari su nabrojali neke od njenih profesionalnih uspeha, naročito svetskih, poznate firme za koje je radila, časopise u kojima se pojavljivala, naizgled šokantne, a, u stvari, vrlo artističke piktorijale… bilo je tu svega. Nisu štedeli reči da pohvale njenu inteligenciju, načitanost, underground ukus i ostalo što je razlikuje od većine beogradskih lepotica. Ruku na srce, manekenke su i inače sklonije urbanim klubovima nego splavovima, mada se pojavi i neka od njih koja se hvali da sluša Lepu Brenu, na primer (i o jednima i o drugima, kao, uostalom, i o bilo čemu mogu da se prave uspešne psihološke i sociološke analize). Kratki intervju, tom prilikom načinjen sa #Bianca-om, nekome bi potvrdio njeno široko obrazovanje, ali #Mac je u tome video samo neutoljivu želju za obrazovanjem, koje je halapljivo sticano iz toliko raznovrsnih izvora, da je moralo da proizvede konfuziju i nedoslednost.

Dakle, iako su je novinari častili epitetom savršena, upravo je nesavršensvo davalo finalni oblik njenoj lepoti. Nije @RoughMac imao pigmalionske sklonosti, čak je omalovažavao ljude koji se naturaju da nekog usavrše, nesrećnike koji su mislili da su pozvani da baš oni popravljaju Božjih ruku delo. Upravo suprotno, smatrao je da savršenstvo niti postoji, niti je moguće. Stoga, oni koji vole savršenstvo nemaju dovoljno ukusa – od toliko toga predivnog postojećeg, stvorenog moćima Univerzuma, njima se više sviđa ono što ne postoji, pa je, shodno tome, proizvod njihovog slabašnog uma.

– Znaš šta? – započe #Mac chat sa #Bainca-om.

–  shta?

–  Mislim da ti uopšte nisi udata, već si to stavila na profil da se oslobodiš napasnika.

–  pa da.

–  Šta “pa da”?

–  pa to, nisam udata.

–  Zezaš? – upita oduševljeno #Mac.

–  ne zezam. ionako zivim u vezi koja lichi na brak, pa zashto da komplikujem.

– U pravu su oni novinari koji kažu da si savršena.

– koji novinari?

– Oni koji su komentarisali tvoju duplericu i ostale slike.

– a, to. proshlo je neko vreme od tada pa sam zaboravila. ma kakvi savrshena? ne znaju oni mene ili to pishu radi reklame.

– Nećeš mi verovati – kupujem taj magazin redovno, a uopšte nisam obratio pažnju na tebe u onakvom (!) izdanju. Ali, kad sam video tvoju sliku na profilu, kao da me grom udario!

– a kao, nisi mi poslao zahtev zbog tih slika.

– Nisam, majke mi. Tek večeras sam ukucao tvoje ime na Google i, između ostalog, pronađoh te slike. Onda sam ih razgledao i u časopisu.

– i sad ja treba da poverujem u to.

– Treba. Jer, ja govorim samo istinu.

– nikad ne lazesh?

– Nikad.

– pa da, postoje takvi lol. chekaj, chekaj… brine me neshto drugo. ono shto si malopre rekao…

– Kao da me grom udario?

– to. ne znam, mozda ima i drugih znachenja. ali, koliko ja znam…

– …to se kaže kad se zaljubiš u nekog?

– pa da.

A “da vam je bilo viđet lice” @RoughMac-a, koliko mu je samo slatko to njeno ritmično, detinjasto “pa da”! (Namerno se izražavam kao Čegović, često to radim, simpatično mi).

– Što jeste, jeste Kaže se!

– i vi ste kao zaljubljeni u mene?

– Maločas rekoh da govorim samo istinu, pa sad ne mogu da lažem. Osećam se kao u onoj glupoj emisiji Trenutak Istine.

– to ste vi neshto umislili.

– Nisam, a i da jesam, svodi se na isto.

– i smete to tek tako da kazete?

– Smem.

– ne plashite se posledica?

– Slomljeno srce i to? Spreman sam na svaku posledicu.

– treba li ja sad da se zabrinem?

– Zbog čega? Da sam neki manijak?

– ne kazem da ste manijak, ali znate kako je… do mene nije teshko doci.

– Možeš da budeš sasvim spokojna. Nisam ni M od manijaka. Nego, kako to da si odjednom počela da mi persiraš?

– pa mislim, sad kad znam da ste zaljubljeni u mene, situacija se menja.

– Ne veruješ mi da sam zaljubljen u tebe?

– ne verujem vam.

– Zašto mi onda i dalje persiraš?

– 😉

– Mnogo si namazana. Nego, kad ćemo nas dvoje na kafu, da se zaista upoznamo i ispričamo?

– ne mogu ja da pijem kafu sa nekim ko moze da mi bude otac, a znam da se pali na mene.

– Ne baš otac, malo si preterala. Štaviše, ti si ubedljivo najstarija od žena koje mi se sviđaju I nisam rekao da se palim na tebe, nego nešto mnogo više.

– ma da.

Odjednom, #Bianca je bila offline. #Mac-a to nimalo nije zabrinulo. Ako je već moralo da se završi između njih, bolje je što se to desilo tako brzo. Već je čuo kako ga drugari kritikuju što, sledeći intuiciju, uvek srlja, a nikad ne taktizira, iako je majstor analiziranja i prognoze, čak se prilično uspešno bavio marketingom. Ništa od toga, međutim, nije koristio prilikom osvajanja žena, suprotno sopstvenom, naizgled vulgarnom, stavu da je udvaranje posao kao i svaki drugi.

Prošlo je nekoliko minuta i #Mac se čudio što ga #Bianca već nije izbrisala sa liste prijatelja. Neočekivano, praćen karakterističnim zvukom (za koji mislim da kod većine refleksno izaziva prijatnost), prozor sa njihovim dotadašnjim chatom pojavio se na ekranu i lepotica nastavi:

– evo me.

– A ja pomislio da se više nećeš vraćati.

– ma ne. prosula sam pivo po kompjuteru, pa se sad pregreva i gasi. nervirala sam se dok sam chekala da proradi.

– Znači, nisi ljuta na mene?

– zashto?

– Pa nećeš sa mnom ni kafu da piješ.

– nije da necu, nego je josh rano.

– Sviđa mi se ovo “još rano”.

– 😛

– <3

– sad stvarno moram da idem…

– Šta, ušao ti dečko u stan?

– ne stvarno, treba da se pakujem, idem rano ujutro u atinu.

– Odmor?

– kakav odmor? ja samo radim. pocinje njihov fashion week.

– Ti si stvarno svetska riba! Pa, onda, srećan put :))) Zaradi mnogo para i čuvaj se!

– hvala.

– Laku noć i lepo spavaj

– i ti

Ne treba mnogo pameti, možda je dovoljno biti i izrazito glup, da bi se pretpostavilo sa kakvim blaženstvom je @RoughMac proveo ostatak večeri. Kad bi ga obuzelo osećanje sreće, prepuštao bi mu se u potpunosti, ne razmišljajući ni o čemu i zaboravljajući na probleme. Srećne trenutke smatrao je toliko dragocenim da nije želeo da ih meša sa bilo čime drugim. Mudri kažu da treba živeti baš u ovom trenutku, a on je to činio samo kad mu je bilo lepo.

Razmišljao je da bi mu mnogo više pristajao nadimak Džentlmek, nego Rafmek, koji su mu prijatelji ionako dali iz čistog štosa. Večeras je bio i džentl i džentlmen, pa mu se dopala igra reči – @gentlemac umesto @roughmac.

Postavio je nekoliko pesama na svoj Facebook profil, a zatim prelistavao elektronsku poštu. Došavši do maila od nepoznatog pošiljaoca, smesta je odlučio da ga izbriše, kako je uvek radio da bi izbegao kompjuterske viruse. Međutim, umesto da poruka nestane, ona se volšebno otvori. Pritiskao je kao lud krstić u gornjem desnom uglu, ali ništa se nije dešavalo. Nije pomagala ni komanda Alt + F4. Pre nego što je odlučio da isključi kompjuter, u oči mu je pao deo poruke. Bio je takav, da je zahtevao da se poruka ipak pročita:

“Čast me tera da vam se ne obratim sa ‘Poštovani’ ili na drugi sličan način koji etikecija nalaže.

Svestan sam da ću trpeti konsenkvence zbog ovoga, ali moram da kažem da nisam ni slutio da ću morati da sarađujem sa psihopatom kao što ste vi. Poslali smo vam čoveka sa znakom naklonosti u vidu milion evra i nimalo ne sumnjam da vam ih je on uredno predao na način na koji mu je naloženo.

Zašto ste morali da ga ubijete? Siguran sam da vam on nije dao nikakav povod za to. Niko od nas nije svetac, ali ne bih mogao ni da pomislim da uzmem milion evra od nepoznatog čoveka, da ga ubijem iako mi ih on poklanja i da, nakon toga, unakazim njegov leš. Da ste ga sakrili, bilo bi to shvatljivo (mada i dalje odvratno), ali ste ga ostavili tamo gde je morao da bude pronađen. Hteli ste da nam pošaljete neku poruku? Kakvu? Da ste zver? Znate vi dobro da se mi ne plašimo zveri i da naš strah nije razlog zašto ste još uvek živi, već nešto mnogo značajnije. I zašto nam šaljete poruke na taj način, a ne u civilizovanom razgovoru?

Ne pokušavajte da se branite, jer dobro znamo sa kakvom lakoćom ste pucali u našeg drugog čoveka, koji je samo srećom i zahvaljujući izuzetnoj snazi ostao živ.

Gnušam vas se!”

U panici, #Mac najpre nije znao ni šta da misli, a kamoli šta da radi. Zatim je nazvao broj sa kojeg je prethodnog jutra primio poziv od Kruga. Mobilni pretplatnik nije bio dostupan.

Upalio je televizor i tražio vesti na nekom od kanala. Kada je u tome uspeo, čuo je jednu od udarnih vesti – u kontejneru na Bulevaru pronađena je odsečena i izmasakrirana glava nepoznatog mladića.