Status Deveti

 

Rotate Clockwise

JABUKE

Mislim, dakle postojiš.

Suprotno nadanjima, ali očekivano, #Mac-ove reči su se obistinile – već sutradan i zadugo potom, #Bianca-u je bilo nemoguće pronaći.

Zapamtili smo da je @RoughMac snabdeven neuobičajenom intuicijom, mada ni približno nepogrešivom, kakvom ju je, bez mogućnosti ubeđivanja u suprotno, smatrao Krug. Postojalo je, međutim, u vezi sa tom intuicijom, nešto što je #Mac-a često dovodilo do očajanja. Kad bi predviđao dobre stvari, tek neke od njih bi se zaista i dogodile. Obratno, većina njegovih loših predosećaja bila je opravdana. Moglo je to da bude veoma korisno, a ne obeshrabrujuće, da #Mac nije prezirao ne samo koncept Mudrosti i Iskustva, već i te reči po sebi. Ma koliko mnogo ga posedovao, ni sa Znanjem nije bio u velikoj ljubavi. Odbijao je da se, učeći, mudro prilagođava činjenicama, nego je realnost bukvalno želeo da pokori. Zato je bio u neprestanoj prepirci s Bogom, za koga je često govorio i da ga nema, pa ni njemu nije bilo jasno s kim se prepire.

Oblačio se za izlazak, krećući se s kraja na kraj spavaće sobe poput tigra u kavezu, dok je @TorbacJr, čekajući ga, kao pokošen ležao na bračnom krevetu, ali samo glavom i leđima, dok se nogama i ostatkom tela odupirao od pod. Na taj način se istovremeno odmarao i istezao oštećenu kičmu. Izmoren svakakvim poslovima, mislima, a ponajviše emocijama, tada bi obično počinjao i da zaspiva. Svejedno, #Mac ga je obasuo polemikom sa samim sobom, ovde znatno skraćenom, ali u glavnim crtama ovakvom:

– I, naravno, #Bianca-e nema! Ne može, pa ne može! Kao da molim Boga da mi se ribe masovno bacaju u naručje, da me nijedna ne odbije. Naprotiv, kažem mu: “Bože, neću ono što ti, u svojim uzvišenim poduhvatima, planiraš za mene. Hoću baš #Bianca-u!”. Ne kao u Amarkordu: “Voglio una donna”, bilo koju, nego tačno određenu, jednu jedinu ženu na svetu. Bog bi imao puno pravo da me upita: “A zašto bih ja to tebi činio?”, na šta bih mu, ne samo tim povodom, iskreno odgovorio: “Kaži šta treba da uradim i sve će biti izvršeno. Ti si ionako boss!”. To je trgovina, kao svaka druga.

U tom trenutku, #TorbacJr, sablažnjeno (a njega je gotovo nemoguće sablazniti) i krsteći se (obično se krstio samo na sahranama), pridiže se sa kreveta i uzbuđeno progovori:

– Da sam znao šta će ludak da priča, pa da uključim kameru na mobilnom i da snimim ovaj monolog! Kao Al Paćino, kao Bata Stojković. Trgovački gen Maršalovih, nasleđen od dede i oca, uznapredovao je – potomak bi sada da trguje direktno sa Bogom.

– Pa jeste, sve je to prosto, nego se komplikuje bez razloga – nastavi #Mac istim tonom i sa istom ubeđenošću.

Šta je drugo mogao @TorbacJr, sem da se smeje.

Nakon dovoljno dana i noći, @RoughMac–a napusti misao da se #Bianca, po ko zna koji put, koleba ili igra, a zameni je strah za njenu sigurnost, neuporedivo veći nego za svoju. Stoga joj napisa poruku: “Javi se, samo da znam da si živa. Ne zezam se”, no ne dobi nikakva odgovora.

Strah se već pretvarao u paniku, kad na njenom profilu iznenada osvanu status: “selim se u njujork”.

Teška srca i duše prisećam se cunamija, zemljotresa i eksplozija u srcu i duši našeg junaka. Kakav jeziv kraj! Bez objašnjenja, pozdrava, bez makar tajnog signala upućenog svom obožavaocu, devojka se spremala da okrene novi list u životu. Ovaj status rastanka melodramatično se nadovezao na status njihovog početka. Naime, prva strofa #Mac-ove pesme “Divno uzalud” glasila je:

“Nisam dete

Moj život je iza

U uspomenama

Ali bih uvek mogao da zaplačem

Kad treba da kažem zbogom”,

duboko oslikavajući njegovu ličnost, u svakoj pojavnosti. Intelektualno – pošto je smatrao da su prošlost, sadašnjost i budućnost nedeljiva celina, nije mogao da jednostavno krene dalje. Znao je da će i ova ljubav odbiti da bude zaboravljena, te će, kao i one ranije, nastaviti da živi u svakoj kapi pića koje će okusiti, svakom tonu i stihu pesme koju će izabrati u automobilu, prepoznati u završnici nekog veoma lepog filma ili naručiti u kafani, svakom svom zadivljenom i žestoko podržavajućem pogledu na ljude koji se vole. Emotivno – bio je depresivac, koji je odbijao da depresiju prizna kao manu, već ju je branio, razumevao, možda i glorifikovao, kao Lou Reed omiljenu drogu u pesmi Heroin. Duhovno – jer se, suprotno svojim potencijalima i natalnoj karti, u tom smislu nikada nije dovoljno razvio. Za njega je duhovnost bila tek bedna uteha, supstitut za emocionalnu neostvarenost. Sluteći ipak da debelo greši, nikad se nije zaputio duhovnim prostranstvima, večito se plašeći da će tako protraćiti ionako kratki život.

Jednog od tih dana koje je proveo u magnovenju, oko pet popodne neko zakuca na vrata njegove kancelarije. Najmanje što mu se tada radilo bilo je da radi, ali, kad je već klijente navikao da ga u prepodnevnim satima gotovo i ne traže, red je bio da ih redovno i ljubazno prima od šesnaest do dvadeset.

U prostoriju neočekivano uđe Nula, koji mu je vremenom postao čak simpatičan.

– Otkud vi u mom radnom prostoru? Osvajate deo po deo? – šeretski upita #Mac.

– Došao sam poslovno – odgovori Nula.

– Ne prihvatate da sa Krugom ja ne poslujem?

– Radi se o čisto klijentsko-advokatskom odnosu.

– I, pored toliko mojih poznatih kolega, izabrali ste baš mene?

– Ne potcenjujte svoju reputaciju.

– Pa, dobro, da čujemo o čemu se radi.

– Stvar je važna i hitna. Znamo da odbijate takozvane “dogovore danas za sutra”, ali, ako prihvatite, bićete adekvatno nagrađeni.

– Recite.

– Trebalo bi da već prekosutra budete u Njujorku.

– Hahaha, ja u Njujorku? Zastupao sam najdalje, recimo, u Petrovcu na Mlavi.

Ono o čemu je razmišljao bilo je istovremeno uzbuđujuće i glupo. Maštao je da će ga Krug zaista poslati u NYC, gde se #Bianca selila ili već odselila. Samo po sebi, to mu je izmamljivalo osmeh, a mogao je i da se zanosi sudbinskom prirodom njihovog odnosa. U zbilji, međutim, bilo je neshvatljivo kakav bi posao srpski advokat uopšte mogao da obavlja u SAD. Mislio je, naravno, na advokatski posao, jer bi, bar u teoriji, mogao da švercuje drogu ili da obije juvelirnicu, ako bi ga za to angažovali. Još je apsurdnija bila opsesija da se ponovo nađe blizu svoje drage, iako mu blizina nije pomagala čak ni kad su boravili u istoj prostoriji.

Dok ovo čitam, i sâm se pitam (počeh da repujem) kako je moguće da je ovaj zreli čovek toliko infantilan. A vi? Zašto ćutite?

– Nisam ja završio pravo na Harvardu, već u Beogradu – sledeći razumnu stranu svojih misli, reče @RoughMac Nuli.

– Razumem, ali nećete tamo ići na suđenje. Pregovaraćete oko njihovih ulaganja u Srbiju, a ekspertske analize ticaće se samo našeg prava. Objasnićete im da je, u ovom trenutku, mnogo sigurnije da ulažu u naše, nego u egipatske nekretnine.

– Ako vas dobro razumem, vaš plan je da anonimus iz pizde materine odleti u centar sveta da laže moćnike.

– Naprotiv, govorićete istinu. Uskoro će u Egiptu postati veoma opasno.

– Kako to mislite?

– Nema potrebe da se time zamarate.

– Pa kako da im dokažem predstojeću opasnost?

– Ne samo da im je nećete dokazivati, nego ćete po svaku cenu izbeći da je i pomenete.

– Vi me, dakle, šaljete da uradim skoro nemoguće.

– Eto zašto smo odabrali baš vas. Svako iole normalan rekao bi da nema baš nikakve šanse da ispuni takav nalog.

– I samo zbog toga se nadate da ću uspeti?

– Za nas je svejedno da li ćete uspeti ili ne. Cilj nam je samo da dobijemo na vremenu. Sudeći po svemu što znamo o vama, a naročito na osnovu stava koji sada iskazujete, siguran sam da će ubeđivanje potrajati i više nego što smo se nadali.

– Zbog čega želite da dobijete na vremenu?

– Dok vi tamo budete prodavali maglu, ubedićemo egipatske autoritete da se Amerikanci kolebaju, pa ćemo mi, umesto njih, zaključiti ugovore.

– Pa sad ste mi rekli da ih neću lagati i da će u Egiptu zaista postati opasno.

– I hoće. Leteće glave.

– Zašto onda vi hoćete da tamo ulažete?

– Mi ulažemo samo tamo gde je opasno.

– Ne rade li to baš Amerikanci?

– Rade, preko nas. Nije providno kao da deluju direktno preko američkih firmi.

– Zar nisu mogli jednostavno da zaprete svojim kompanijama da odustanu od posla?

– Naravno da nisu. Oni su demokratija.

– Sve ovo mi deluje veoma nelogično i neprirodno. Ubeđen sam da ima bezbroj ljudi koji bi vam odgovarali više od mene.

– Nekad ste zaista smešni. Ne možete da prihvatite činjenicu da smo odabrali baš vas. Kao da zanosna devojka hoće da spava s vama, a vi joj kažete: “Ubeđen sam da ima bezbroj ljudi koji bi vam odgovarali više od mene”.

– I to mi se dešavalo više puta. A, uostalom, zar ste vi zanosna devojka?

– Jesmo. Dobićete dvadeset hiljada dolara (pola sada, pola po obavljenom poslu), plaćene sve troškove i dnevnice, letećete privatnim avionom i boraviti u luksuznom hotelu.

– Šta je to u odnosu na milion evra, koje ste mi svojevremeno dali “na lepe oči”, a od kojih nisam video ni centa?

– Sve se menja. Sada znamo da nema mogućnosti, a bogami ni potrebe da vas impresioniramo, pa ćemo taj novac radije zadržati za sebe.

– A ovu nagradu i prateće pogodnosti nudite mi zato što sam vam potreban?

– Niste nam potrebni. Hoćemo vas.

– Sada sam, dakle, najamnik za nemoralni posao?

– Definicija advokata.

– Jedna od definicija. Postoji čitava paleta mojih kolega, od kojih se mnogi bore za pravdu i istinu.

– Jeste li vi takav advokat?

– Bojim se da nisam.

– Time ste, mislim, potvrdili da prihvatate ponudu.

Tada zaista započe kratak i jasan poslovni deo razgovora.

Sutradan uveče, #Mac se već smestio u apartman hotela Gansewoort na Devetoj aveniji. Nedugo zatim, odšetao se do Čelzija, da bi večerao japansku hranu u restoranu Morimoto. U hotel se vratio znatno ranije nego što bi to učinio kao turista, ne bi li se odmorio za sutrašnji sastanak.

Nema sumnje da je @RoughMac neprestano organizovao stvari i događaje, dovodeći ih u red, koji ga je opuštao i u kome je itekako znao da uživa. No, tek kad bi se našao u komplikovanim i neizvesnim situacijama, koje su zahtevale brze odluke i akciju, u okolnostima, dakle, neočekivanim i intrigantnim, osećao bi se s razlogom živim.

Sve što ga je zadesilo posle postavljanja famoznog statusa bilo je od samog početka neverovatno, a još se neprekidno nastavljalo. #Mac je već više puta pomišljao da je žrtva nekog rialitija. Tada bi se sladio kako će unakaziti osobe koje mu to srdačno saopšte i zagrle ga, kakav je običaj u tim kretenskim emisijama. Iščupao bi nogu iz kuka organizatoru, a zatim bi mu bez blefiranja zapretio ubistvom ako samo proba da ga zbog toga tuži. Iz dna duše mrzeo je koncept savremenog društva, koji dozvoljava državi i medijima da krše svačiju privatnost, iako mu je satisfakciju i veliko uživanje predstavljalo nepokolebljivo uverenje da će taj koncept jednog dana propasti. Gnušao se drskosti vlasti i drugih moćnika da uopšte zamisle svoju nadređenost građanima, a kamoli da je sprovode i učvršćuju, metodama naizgled rafiniranijim nego u prohujalim vremenima. Još odvratnija bila mu je ogromna većina upravo tih građana, koji u tome nisu videli ništa čudno i nelogično. Ali se, istovremeno, radovao što će, sasvim sigurno ne za njegovog života, ali u budućnosti svakako, doći vreme da pojedinac sve većim pravima i privilegijama maltretira državu, a da ova to smatra prirodnim, kao što i jeste. Šta ima slađe od kraha i poniženja oholih i naizgled nedodirljivih silnika? Veliki problem, koji ćemo sada ostaviti po strani, biće ko će tada uopšte želeti da bude političar.

Avaj, postojala je i druga strana medalje, koja je svedočila o nečemu za šta i nije potreban dokaz – o korumpiranosti, ma i u najmanjoj meri, svake osobe pod kapom nebeskom. Ne zaboravimo da je glavni lik naše pripovesti, potpuno o tuđem trošku, na visokoj nozi koračao kroz aprilsku njujoršku noć, neprekidno zastajkujući dok se vraćao iz Čelzija u Vest Vilidž, da bi se divio svemu i svačemu što Menhetn zna da ponudi bolje od bilo kog drugog mesta na svetu.

Na recepciji mu rekoše da ga gospođa čeka u apartmanu.

– Kakva gospođa? – zgranuto upita @RoughMac.

– Pa rekla je da je očekujete – odgovori zbunjeno recepcioner.

– I vama je to bilo dovoljno?

– Od nje svakako.

– Ma jedi govna! – viknu #Mac na srpskom i odjuri ka liftu.

Na trosedu, pijući šampanjac i gledajući plazma TV iznad upaljenog kamina, nije sedela #Bianca, kako ste vi očekivali i čemu se #Mac verovatno nadao hitajući u apartman, već zastrašujuće lepa i zgodna afroamerikanka u divnoj dezeniranoj žutoj haljini, nepojmljivo izvajanih nogu, iščikavajuće smerno skupljenih u kolenima. Gledajući od vrha ispravljene guste kose i spuštajući pogled preko u najboljem mogućem smislu lutkastog lica, sa izrazito krupnim očima, nežnim prćastim nosem i tačno koliko treba punim usnama, preko oficirski uspravnog torza sa grudima savršeno prevelikim za njenu vitku figuru, klizeći preko nepregledno zaobljene moćne zadnjice i snažnih, izduženih, a krupnih butina, a zatim obrušavajući se niz mišićave i neprirodno duge listove, ova vizuelna tura, praćena svim mogućim i nemogućim maštarijama, završavala se na skupim crnim cipelama od čvrste kože, sa najvišim tankim potpeticama.

– Dobro veče – obrati se žena smirenim, tihim i melodičnim tonom #Mac-u, koji je blenuo u nju, zinuvši kao riba izvađena iz akvarijuma.

Ne čekajući odgovor, ona uperi ajfon ka našem junaku.

– Sviđate mi se. Hoću da vas slikam.

Na momenat, blic zaslepi #Mac-a, nakon čega mu se pogled nehotično zadrža na Apple logotipu. To kod njega, munjevito i veoma precizno, izazva mnoštvo asocijacija. Znak zagrižene jabuke, koji krasi i Mac kompjutere, ovde u Velikoj Jabuci, ispred zanosne žene, nalik blistavoj, sočnoj, žutoj jabuci, stvorene da u nju zarije svoje očnjake. Premda od pojave #Bianca-e i Kruga nije znao ni gde se nalazi, komandovao je svetom, kao Nowhere Man iz pesme Beatlesa, osnivača diskografske kuće Apple Records, prepoznatljive po čuvenoj raspolućenoj jabuci, sa, ovoj njujorškoj avanturi veoma prikladnim, lascivnim konotacijama.

– A vama se sviđa moj telefon? Apple Store na Petoj aveniji je nedaleko od mesta na koje sutra idete, pa kupite sebi jedan.

– Gde ja to sutra idem? – upita @RoughMac.

– Na Medison aveniju, broj 520.

– Pogrešili ste. Promašili ste čak i sobu u koju je trebalo da uđete.

– Nema razloga da blefirate, #Mac. Ja sam odabrana da vas dočekam.

– Vi ste prostitutka?

– Da li vam ličim na prostitutku?

– Ni u ludilu, bar ne na one koje sam upoznao, računajući i one najskuplje. To je ono što me zbunjuje.

Kada žena ustade, od lepote njenog tela napravi se takva vazdušna struja, da zamalo oduva @RoughMac-a iz apartmana, sa sprata, na pločnik, u bezdan. Ona u trenu svuče haljinu i baci je na pod, ostavši potpuno naga, ne računajući halter, čarape i cipele. “Oku sokolovom”, kako ga je, kad su u pitanju žene, zvao njegov drug i basista Foto Zec, ne promače ni zlatni prsten na domalom prstu njene leve ruke.

– Ali, vi ste udati – razočarano reče #Mac.

– Hvala što ste me o tome obavestili – odgovori lepotica iz snova.

Teške grudi zaigraše gore-dole kad je krenula ka #Mac-u. Ne došavši do njega, smota oko troseda i uputi se ka balkonu. Dok se udaljavala, obuzeše ga najslađe muke. Kukovi su se njihali u jednu i drugu stranu, zadnjica se, kao volan automobila pri sigurnoj vožnji za svoju dušu, pomerala polukružno nadole i nagore u hipnotičkom ritmu, glava i leđa zadržavali su potpuno uspravan položaj, listovi su se naizmenično zatezali i opuštali, a čitava figura plovila je ka bezbrojnim svetlima koja su se videla kroz prozore. #Mac-u, osvedočenom ljubitelju kontrasta, neizmerno su prijali beli pojas za čarape i čarape boje mesa na njenom crnom zategnutom telu, isto kao što bi mu godili crni halter i crne čarape na mlečno beloj mekoj ženskoj koži. Cipele, kao njegov ponajveći fetiš, izdužujući i zatežući već gotovo neverovatno duge i zategnute noge, lupkanjem u pod dozivaše ga da ih sledi.

Žena otvori vrata balkona, nasloni se na ogradu i ostade zagledana u daljinu. #Mac izađe za njom, uzbudivši se još više što je i dalje bio u večernjem odelu, a ona gola. Poljubi joj leđa u visini nešto iznad leve lopatice, na šta se ona i ne pomeri, ali joj se koža smesta naježi. On raskopča samo šlic pantalona, a ud mu iskoči kao lutka na federima iz kutije. Iz unutrašnjeg džepa sakoa (znam, ne treba ga tu nositi) izvadi kondom i brzo ga namesti. Zavuče joj ruku između butina i prijatno se iznenadi koliko je već bila ovlažila, pomalo se ipak čudeći moći koju je imala nad svojim telom, pošto je znao da niko, uostalom – sigurno ne on, ne bi bio u stanju da je uzbudi za tako kratko vreme. Srednji prst sasvim mokre ruke odlučno, ali nežno gurnu joj u anus, što joj izmami blagi jecaj. Prst je ubrzo zamenjen penisom, koji se uporno i obazrivo probijao u tesni prolaz ka njenoj utrobi. Kad su prepreke najzad savladane, on poče duboko da ulazi u nju odsečnim i snažnim, ali retkim pokretima. Povremeno bi joj jednom rukom stiskao dojku, drugom je vukao za kosu, a onda je tom istom rukom obavijao oko stomaka i povlačio je prema sebi, dok bi ona ispružala ruke unazad i stezala ga za zadnjicu, gurajući ga još dublje u sebe. Činilo mu se da je na njoj isprobao sve postojeće varijacije poljubaca, a ona ispustila sve moguće krike, stenjanja i uzdahe, dok su dugo, dugo bili spojeni na balkonu, povetarac ih milovao, a ne baš glamurozni Hoboken i malo dalji Džerzi, preko reke Hadson, svetleli ispred njih. U jednom trenutku, #Mac ugleda sredovečnog čoveka kako kroz osvetljeni prozor obližnje zgrade uživa u prizoru, odobravajuće klimajući glavom. To ga podstaknu da još voljnije nastavi sa ritmičnim pokretima i varijacijama, ne bi li neznancu povećao zadovoljstvo. Činilo se da je i ona radila to isto, jer ubrza kruženje stražnjicom, a sama poče snažno da mesi svoje sise i izdiže glavu u vis, zabacujući je unazad.

Čim uđoše unutra, žena dosu Dom Perignon u svoju čašu i iskapi je, a zatim hitro nastavi ka spavaćoj sobi. Dokrajčivši celu bocu, @RoughMac skide svu odeću sa sebe i pohita u istom pravcu. Iz obzira prema njoj, strže kondom upotrebljen u njenom anusu, nameravajući da stavi nov. Međutim, čim je ponovo ugleda, ona brzo unese svoje telo u njegovo i aikido potezom baci ga na veliki francuski ležaj. Potpuno preuzevši inicijativu, zajaha ga, divlje ga steže za grudi, nabi se na penis i otpoče da se pomera u svim pravcima. #Mac-u je izgledalo kao da je upao u glavni propeler helikoptera.

Savladavši ovim zapanjujućim rodeom našeg bika, žena se, kao na stolici sa točkićima, okrenu na #Mac-ovom stomaku za sto osamdeset stepeni, sve vreme zadržavajući u sebi, kako bi se reklo u ranija, ali ne i manje bludna vremena, njegovu stabljiku. Zatim se savi u struku, nasloni šakama na njegove butine odmah iznad kolena, jako zabaci glavu i kosu unazad, telo dramatično izvi nadole, izdiže svoje veliko dupe, a zatim ga veoma sporo spusti. Ovu ritmičnu radnju neumorno ponavljaše, istovremeno kružeći tom svojom raspolućenom jabukom, izvajanom, posumnjalo bi se, od plastičnog eksploziva.

Skočivši naglo, otrča iz sobe. Odmah se vrati i, ponovo opkoračivši našeg junaka u položaju licem ka licu, iz damske torbice izvadi kokain, od njega napravi dugačku crtu na #Mac-ovim grudima i celu je naglo ušmrknu. Zatim snažnim zamahom pade na stranu i u zaletu nabaci @RoughMac-a na sebe. Napravi krugove od kokaina oko svojih bradavica i očima nestašno dade #Mac-u znak da se posluži. On to i učini, kružeći lagano glavom, prvo oko jedne, a zatim druge dojke. Ubrzo više nisu kontrolisali svoju seksualnu igru, već ona njih. U trenutku kad je mislio da vidi sebe kako se samozadovoljava na srebrnom kanabetu, gledajući usnulu ženu da lebdi iznad kreveta, dok se zora prikrada u sobu, #Mac je ejakulirao, začuvši u glavi refren svoje pesme Bela čokolada:

Čudnu stvar posmatram u zoru

Lebdiš, tvoja spavaća soba je otišla

Dolazim ti pravo u san

Da ti dâm krem od bele čokolade.

Ponosio se što su uspeli da se narugaju sili gravitacije – Njutnova jabuka nije pala, već je ostala u vazduhu.

To je značilo da se đavo ruga njima, što @RoughMac-u samo dade ideju da palog anđela pozove u trojku. Nije imalo šta da se izgubi – zabranjena jabuka bila je već brutalno ubrana. #Mac nije ni slutio u kojoj jezivoj meri, sve dok, posle ismevanja Lucifera zbog neočekivane stidljivosti i ko zna koliko sati mrtvog sna, nije došao svesti.

– Zašto si spavala sa mnom? – upita ženu dok su doručkovali.

– Jebem se samo sa ljudima koji me ne poznaju – odgovori najbolja riba na svetu, kako bi je svako u tom trenutku nazvao.

– Ne razumem.

– Oni koji me poznaju ne žele me.

– Da, da, svakako – ironisao je #Mac.

– Ne šalim se. Čak ni sa mužem nisam spavala godinama.

– Zašto, pobogu?

– Zato što imam sidu.